EP6: Energetski efikasna domaćinstva i značaj urbanog planiranja za održivi razvoj gradova

U 2023. godini, CATL je započeo izgradnju svog postrojenja u industrijskoj zoni južno od Debrecina, što je druga fabrika baterija ove kompanije u Evropi. Lokacija se nalazi u blizini poljoprivrednih zemljišta i samo dva kilometra od Mikeperča, naselja sa 5.000 stanovnika. Međutim, ono što značajno nedostaje u tom području je veliki prirodni izvor vode, koji je ključan za proizvodnju baterija. Najbliža velika reka, Tisa, udaljena je sat vožnje od fabrike, a još uvek nema konsenzusa o tome koliko će vode postrojenju zapravo trebati.

Proizvodnja baterija zahteva izuzetno čistu vodu, koja može biti dobijena iz pitke vode ili tretirane otpadne vode. Međutim, nivo čistoće koji je potreban za proizvodnju baterija nije dostupan u javnim vodovodnim sistemima i mora se postići kroz tehnologije tretmana vode, proizvodnjom gotovo destilisane vode.

Postoji uobičajeno verovanje među Mađarima da je zemlja bogata vodenim resursima. Prema stručnjacima, ovo je delimično tačno, kada se uzmu u obzir vode koje dolaze u Mađarsku iz drugih zemalja. Međutim, ako uzmemo u obzir samo vodu koja se generiše unutar Mađarske, snabdevanje zemlje vodom je prilično ograničeno. To znači da bi, ako bi susedne zemlje zadržale više vode koja bi inače tekla u Mađarsku, moglo doći do značajnih problema za zemlju.

Projekat koji obezbeđuje proizvodnju tretirane otpadne vode i prečišćavanje otpadnih voda iz fabrike trebalo bi da bude završen do 2026. godine. Stručnjaci misle, da dok su dostupne odgovarajuće tehnologije za upravljanje zagađivačima koji nastaju tokom proizvodnje baterija i koji mogu biti štetni za životnu sredinu ili ljudsko zdravlje, njihova efikasna implementacija zahteva kvalifikovane stručnjake i robustan regulatorni okvir.

U ovoj epizodi se vraćamo u severni deo Vojvodine, u Bačku Topolu, gde meštani pate zbog smrada lokalnih reka i fabrika. Zagađenje vode je veliki problem u gradu, pa smo razgovarali sa jednim lokalnim političarem i jednom organizacijom o upravljanju vodama i zagađenju u Srbiji. Takođe pokušavamo da shvatimo kakvu ulogu u svemu ovome ima klimatska kriza.
Smeštena u ravničarskom, močvarnom području, Bačka Topola i njena okolina poznate su po jednoj stvari – smradu. Ali želimo odmah da damo nekoliko objašnjenja. Prvo, obližnje farme pilića i pogoni za preradu rade bez odgovarajućih sistema za filtraciju, često ispuštajući otpadne vode iz fabrike i farmi direktno u vodu. Kao rezultat toga, mali grad je obavijen jakim neprijatnim mirisom, naročito tokom toplijih dana. Zatim, poseban problem je i potok Krivaja – reka koja prolazi kroz grad – koji takođe zaudara, jer je toliko zagađena da u njoj jedva da išta od ribe može da preživi. I na kraju, ali ne manje važno, do kraja leta 2024. godine, nivo vode u jezeru je takođe pao na rekordno nizak nivo zbog navodnjavanja i nedostatka padavina.

Dr. Peter Červenak kaže, razni zagađivači ispuštaju svoj otpad u reku. Grad Bačka Topola jeste izgradio postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, ali još uvek nije očišćen stari tok reke. Zbog toga otpadne vode iz čitavog gradskog kanalizacionog sistema i dalje neprečišćene teku u Krivaju.

U Beograd smo se sastali sa Strahinjom Mačićem iz Polekola. Organizacija za političku ekologiju, poznata kao Polekol, je srpska advokatska grupa posvećena zaštiti životne sredine i promovisanju zelenih vrednosti u cilju koristi kako za ljude, tako i za prirodu. Jedna od njihovih značajnih inicijativa je „Pravo na vodu“, koja se fokusira na zaštitu vodenih resursa Srbije. Kako Strahinja kaže, jedan od najzapaženijih primera lošeg upravljanja vodama i ekološkog zanemarivanja u Srbiji je upravo reka Krivaja. Kao sporo tekući vodotok pod strogo regulisanim režimom protoka, Krivaja je podložna i osetljiva na zagađenje.